Nemir

Dok mi klizi niz kičmu
strašna jeza koja trne,
stvara se osjećaj mučnine,
strast i čulo zadovoljstva.

Prepušten mislima o tebi,
drhtim od ugriza vremena,
i svaki tren u kojem te nema
pretvara me u biće bez razloga.

Uspomene se prepliću u očima
kô mreža užarenih dodira,
postao je pretežak od bola
uzdah moga svemira.

Da li tvoj lik razara mi um,
pa ne mogu da te izgovorim,
ili se bestidna trema igra
mojim zamrlim žicama?

Hoću da te zadržim,
iako me više ne grliš,
ne želim da se oslobodim
nemira što me porobljava.

Jak sam, jer za mene postojiš,
srećan, jer te iskreno volim,
tužan, jer ne znam da gubim
suze na obrazima svojim.