Vjetar je stao Stala je i kuća Crvena Uplašena Pogledom Buljavih prozora Čekala je U tom čekanju Pojavi se ptica Izgubljena u sjećanju Letjeti je znala U prolazu Postade tačka Zaustavi nebo Nevidljiva ograda Razdvaja Istok i zapad Tjera Kraljevskog orla Bez imena Sa himnom Da zaustavi zemlju Zemlja je stala Tvrda Osorna Dočekala je

Dobro jutro, crvena jabuko! Ti što si dio zemlje, a živiš od vode. Ti koja sokove svoje čuvaš za sebe. Znam da si visoko, ne mogu te brati, propustih jutro kad si sjemenka bila. Dobar dan, bijela vilo! Šta učini od vremena prošlog da zabravi trenutke naše? Otvori, vilo, odaje svoje nek zračak sjećanja istopi

Odabrane ruke Moje i Tvoje Klize glatko Onako Polako Okovane noge Moje i Tvoje Stoje teško Tako Toliko Iskrene oči Moje i Tvoje Prodiru jako Daleko Duboko Nebeske duše Moje i Tvoje Plove lako Široko Visoko Život naš Moj i Tvoj Traje kratko Ko pjesma Ovako