Dan se gasio bezvoljno. Ni po čemu se nije izdvajao od drugih koje sam ostavio iza sebe. Pijuckajući iz flaše posljednje kapi piva zamišljeno sam posmatrao bijelo, čisto platno. Ne prilazim štafelaju a da nemam u glavi već razrađene elemente. Sad sam napravio iznimku. Buljio sam u komad platna bez prave ideje šta da slikam.

Iznenada se pojavila, doletjevši iz nepoznatog pravca, bez ikakvog reda vožnje, ma kao muva bez glave. Šepurila se nadmeno kao da je plave krvi. Muvala se naokolo, pravila piruete, napadajućisve što joj se našlona putu. Tražila je nešto od životne važnosti… Očigledno da je izdaleka namirisala metu dok je toliko bila sigurna u sebe. Na

Dragan ustaje svako jutro u šest. Đavo ce ga znati zašto je to jutro trebalo biti drugačije od drugih. Sam pogled na časovnik, nacrtan na tamnozelenoj tabli koja je visila na zidu, tražilo je dublji smisao ovog jutra.  Nacrtao ga je kredom, upisao kazaljke da pokazuju tačno šest časova. Čudno, ali tog prohladnog jutra, nacrtane