Crtanjem zadivio Klintona i Dola

Banjalučanin Darko Samardžić Kodar, Karikaturista bez premca

Svetski, a naš iz Kanade mu je 1994. godine stigla ponuda da svojim karikaturama učestvuje u kampanji Bila Klintona i Boba Dola. Međutim, nakon što je pošao tamo, desila mu se smrt oca i vratio se kući..

Njegove karikature objavljivane su u raznim knjigama, časopisima širom sveta, a bavi se i pisanjem aforizama i satire.

Kako talenat i usred rata može da otvori mnoga vrata najbolje zna Darko Samardžić Kodar (43), svestrani umetnik iz Banjaluke, koji je imao ponudu života da učestvuje u predsedničkoj kampanji američkih lidera Bila Klintona i Boba Dola.

Bilo je to negde 1994. godine i radi se o crtanju karikatura za pomenutu kampanju u Kanadi. Naime, preko prijatelja iz te zemlje uspeo sam da pošaljem desetak radova na temu svetskih i američkih događaja.

Karikature su ubrzo postale medijski hit i dobio sam ponudu da tamo živim i radim. I napokon što sam uspeo da odem iz Srpske i poganjam papire, otac je poginuo, majka ostala sama, pa sam odlučio da se vratim. Istina, posle je bilo poziva iz Belgije, ali sam odbio zbog nemogućih uslova – pamti Kodar, koji se seća i svoje poznate karikature Ratka Mladića na kojoj general golim rukama hvata NATO avione.

Ona je takođe objavljena 1994. i u Švajcarskoj, u knjizi „Rat u Jugoslaviji“… Inače, teme za karikaturu i dalje pronalazim u društvenim dešavanjima. Politika je odavno ušla u sve pore društva, pa ideja ne manjak – kaže Samardžić.

Žaoka koja ubada

On objašnjava da karikatura nije umetnička slika ili nešto lepo, već žaoka koja uvek nešto „ubada“, provocira reakciju javnosti i pokušava da se bori protiv anomalija.

Ona je korektiv društva kao i aforizam kojima se jednako bavim. Inače, najudarnije vesti u štampi nekada nisu mogle proći bez karikatura.

Cenila se ta kritička nota i autorska nezavisnost, dok danas karikature nema u novinama ili je naručena.

Takođe, njome i aforizmom se bavi malo ljudi, biznismeni i političari su nespremni na takvu vrstu provokacije, a nema ni nezavisnih i ekonomski jakih medija – kaže ovaj Banjalučanin i dodaje da štampa preživljava, pa se tako i sužava prostor za plaćanje autorima.

Slobodno mogu reći da ovi prostori u tom pogledu nikada nisu zaživeli. Naravno, i vani je sve manje pravih karikatura, pa se sve svelo na festivale – kaže Darko, koji je svoje radove objavljivao u najtiražnijim časopisima regiona, pa i u Kini, Iranu i Japanu gde su njegova dela bila izložena na tamošnjim festivalima karikatura.

Na polju aforizma sam svokjevremeno bio nominovan za „Politikinu“ nagradu za najboljeg mladog satiričara. Ipak, nagrade me ne „vuku“ previše. Dovoljan podstrek je kada vas na konkursu od hiljade pristiglih karikatura iz celog sveta izaberu među 100 i to objave u nekom časopisu – precizira Samardžić i napominje da karikatura i aforizam najbolje deluju u trenutku kada su napisani-nacrtani. U suprotnom, kako kaže, gube rok upotrebe.

Kada vadite zub, on izađe na usta, a kada ga lečite, izađe vam na nos. Eto jednog preventivnog aforizma jer će vas lečenje zuba, kako god okrenete, koštati i vremena i novca. Dakle, aforizmi su kratak osvrt u datom trenutku o nekoj ličnosti, događaju, periodu i moraju da se prilagode jeziku običnog čoveka.

A što se tiče mojih karikatura, one uglavnom imaju satirični, ali i umetnički aspekt kao i ova skoro objavljena gde je raketa potpisala mir pa počinila samoubistvo jer više nema svrhu postojanja – prenosi samardžić. koji se istakao i u pisanju satire.

Ove godine dobio je nagradu za satiričnu priču „Američka muva“ na konkursu prvoaprilskih šala u Mrkonjiću.

„Američka muva“

Amerika je najegoističnija nacija, pa ta moja parodija govori o muvi koja zuji po svetu, maltretira ljude, stalno priča, nešto nameće. Ne dolazi tiho kao mušica, već zuji i na kraju završava svoj život. Ne tako što je neko ubije, već zato što nije savršena i ima svoj rok trajanja – Objašnjava Samardžić.

Još tvrdi da je delo delo tek kada ga odvojite od sebe, pa postane deo čovečanstva.

Uz to, nema uspeha i napretka bez kritičkog osvrta na vaše radove. To vas tera da evoulirate, da se razvijate, unesete nešto novo i postanete bolji. Bez toga ćete stagnirati kao umetnik – kaže naš sagovornik.

I tu nije kraj! Ovaj dugogodišnji grafički dizajner RTRS-a do sada je ilustrovao bezbroj knjiga, stručnih dela, udžbenika, bajki… Bavi se i poezijom, slikarstvom i enigmatikom, a nije mu stran ni strip. Uradio je mnoge logotipe poznatih banaka, medija, kompanija, fakulteta, te web-stranice.

Pre šest godina na svetlost dana je  „izbacio“ roman „Dan bez sunca“ kao put jednog mladog čoveka u jednom danu i dahu. Trenutno piše novi.

Bojan Rečević, PRESS

Više iz štampe možete pogledati ovdje